Anankiele
dobro veče
O...
Dobro mi došla!
Evo
mene da opet kukam kako nemam inspiraciju :)
Ali
lenjosti imaš na pretek :)
Mislim
da je za pisanje potrebno određeno stanje svesti da bi se napravila
komunikacija sa tobom. Već smo videli kako izleda kada pokušavam da
pišem samostalno: kao pismena vežba iz srpskog jezika: gramatički
besprekorno ali bezsadržajno.
Tu
si u pravu. Ali samo delimično. Seti se svoje poezije - ja ti je
nisam diktirao. Seti se prepiske sa Slobodanom. Ja se tu takođe
nisam mešao.
Da
li je zapravo potrebno da budem isforsirano zaljubljena da bih bila
inspirisana?
Donekle.
Kada si bila, kako sama kažeš, isrorsirano zaljubljena u tebi se
budila želja za dokazivanjem celom svetu pa i tom nekom (ko te
obično nije razumeo i ko je samo čekao da prestaneš da pričaš da
bi te kresnuo). Ti to nisi primećivala i nazivala si takvo stanje
svesti inspiracijom.
A
šta sada?
Sada
treba da dopreš do inspiracije u ovom mirnom i uravnoteženom stanju
svesti. Odavno si shvatila da ti nisu potrebni unutrašnji lomovi da
bi bila kreativna.
Slažem
se s tobom. Ali htela bih da ponovo vodimo metafizičke razgovore,
bez obzira na to što sam godinama govorila da hoću nešto novo, ne
nešto što sam radila u životu.
Nedostaje
ti punoća, osećaj punoće. Svela si se na svakodnevnicu.
Kako
to da promenim?
Pa
već si promenila. Potrebno je samo da doneseš doluku, a donela si
je.
Da
pišem ili da kucam?
Piši.
To više voliš.
Нема коментара:
Постави коментар
Ukoliko želiš da komentarišeš postani član ovog Bloga. Sva pitanja su tu da bi smo na njih dobili odgovor :)