07.01.2020.

Htela bih da se vratim pisanju...




Godinama govorim o tebi,svojatajući te, zadivljena činjenicom da te samo ja imam i negirajući tvoje postojanje u tudjoj svesti...

Ne svojataj me... ne ponašaj se tako tipično ljudski...

O, dobra ti noć. Srećna sam što si ipak ovde. Jednim delićem svesti sam pomislila da si me zauvek napustio.

Neću te nikada napustiti jer mi jedno drugome trebamo. Nema razloga za brigu. Ti meni trebaš kao ispoljenje u materijalnom, ja tebi trebam kao ispoljenje u duhovnom.

Znači: ponovo je u pitanju lični interes?

Nazovi ga kako hoćeš. Ja bih ovo pre nazvao prožimanjem, interakcijom... dualitet u manifestovanom.

Htela bih da se vratim pisanju, opuštenom stanju svesti, bez grča u pleksusu. A nekad sam se smejala ljudima koji neguju taj grč koji im smeta...

Treba samo da to hoćeš. Ali stvarno da hoćeš, ne samo da govoriš kako hoćeš uz iznalaženje hiljadu izgovora da to ne bi uradila. Počela si tipično da se ponašaš... tipično da razmišljaš... A nema potrebe, dokazala si da umeš da budeš normalna i uobičajena.

Htela bih da sredimo stare tekstove i nastavimo da ih pišemo.

Sa zadovoljstvom na usluzi :)

Нема коментара:

Постави коментар

Ukoliko želiš da komentarišeš postani član ovog Bloga. Sva pitanja su tu da bi smo na njih dobili odgovor :)