Lična slika sveta - Ego, da li je potreban?

Iz prethodno rečenog mogu da zaključim da je ego napravio čitavu zavrzlamu oko podeljenih slika sveta?

Na neki način da. U pokušaju da se zaštiti od neprijatnih iskustava, razum je "proizveo" organ za zaštitu, koji će reagovati istog trena kada celina svesti bude ugrožena. Pri tome je, kao što već rekosmo, žrtvovan jedan deo sopstvenosti - Primarna ličnost - a ego je postavljen kao čuvar upravo te Primarne ličnosti. Uloga ega kao čuvara je dvostruka: on ne dozvoljava pristup drugim svestima u to, veoma osetljivo područje, tako što će drugima prezentovati surogat sebe samog - Sekundarnu ličnost. Druga uloga čuvara je upravo obrnuta, on ne dozvoljava Primarnoj ličnosti da se ispoljava, osim u strogo kontrolisanim ili strogo nekontrolisanim uslovima. Kontrolisani uslovi su onda kada ego proceni da je ispoljenje sopstva bezbedno i da ličnost neće biti kažnjena zbog toga, a to se dešava u slučaju druženja sa sa iskrenim prijateljima ili u stanju zaljubljenosti, gde je iskrenost i neophodna i neminovna. Nekontrolisani uslovi su dejstvo alkohola ili drugih opijajućih sredstava, a tada se ego potpuno gubi, jer nestaje njegova osnovna funkcija: kontrolora.

Oko ega se već vekovima diže velika galama, prvenstveno u istočnim zemljama, a zadnjih godina se i Zapad "zarazio" Istokom u pokušaju negiranja, nadilaženja ili odstranjivanja ega. Psiholozi ga smatraju neophodnim, mistici suvišnim. U čemu je zapravo stvar?

Sve zavisi iz kog ugla se posmatra. Ego je i neophodan i nije, isto kao što je i razum neophodan ali ne uvek. U visokoj inspiraciji, recimo, razum je nepotreban jer umetnost nastala pod dejstvom razuma nije umetnost već "slagalica".

Psihologija smatra ego neophodnim, ego je sastavni deo čitave ličnosti, možda najznačajniji, jer je apsolutno u prvom planu, određujući tokove samog života. Međutim, svi problemi koje psihologija rešava nastali su upravo iz ega i njegove tvrdokorne osobine da se prilagođava ostajući zapravo isti. Psihologija ne može da negira ego jer, spoznavši njegovu važnost, postavila ga je kao noseći stub sopstvene slike sveta, tako da bi njegovo uklanjanje srušilo čitavu kostrukciju. Stoga psihologija samo pomaže egu da se što bolje uklopi u postojeću stvarnost, što ovaj opet koristi u stilu "kako da što boljom manipulacijom postojeću stvarnost prilagodi sebi".

Mistici ga, s druge strane, negiraju jer uklanjanjem ega nestaće podvojenosti između dve svesti (ili dva čoveka) a sami tim biće nepotrebna podela na Primarnu i Sekundarnu ličnost, što će reći ostaće da postoji samo Primarna ličnost. U Primarnoj ličnosti nema laži, sva iskustva se prihvataju kao takva, nema sujete, zlobe i niza opšte ljudskih osobina, koje okreću čoveka protiv čoveka, pa ovaj u samoodbrani forsira sopstveni ego kao zaštitu.

Začarani krug, rekla bih. Ego je tu da bi zaštitio sam sebe.

Pa ne baš, a na neki način da.

Uh, što ti je odgovor: jeste jer nije.

Linearni način tvog razmišljanja je čisto uslovljen, navika - naučena u detinjstvu - da stvari posmatraš samo sa jedne strane.

Ego je neophodan a ipak nije. Paradoks je na prvi pogled, jer paradoks pokazuje samo krajnosti jedne te iste stvari, ne objašnjavajući put i povezanost u jedno. Ego je neophodan jer predstavlja fokusirani deo razuma, a razum je fokusirana čista svest, koja je fokusirana pažnja Apsoluta i tako redom. Razum preko ega raspoznaje svoju ulogu u svetu koji ga okružuje. Linearna logika, koju ti često koristiš, dolazi upravo iz ega koji, kao čuvar podeljenosti, sve mora da vidi u parovima suprotnosti, jer je to njegova osnovna struktura.

Životinje nemaju ego kao izolovani osećaj ja, mada se u nagoveštaju on može videti kod mačaka i svih onih životinja koje umeju da se naljute na svog gospodara. Znači, ego je ona osnovna osobina svesti koja je čoveka učinila čovekom, svešću svesnom sopstvenosti. Čovek je raskrsnica svesti a ego je stvoren kao posledica sagledavanja sebe u odnosu na svet. Standardna upotreba ega je "sam protiv svih", a sve u nameri da očuva integritet već podeljene ličnosti. Opet paradoks: ego je nastao podelom ličnosti na privatnu i javnu (gde je privatno apsolutno lično) a istovremeno se trudi da sačuva podeljenu celinu kao celinu.

Obzirom da je učenje slike sveta podrazumevalo uvežbavanje ega da reaguje "u skladu sa propisima", ego se uvek pobuni kada postojeću stvarnost treba korigovati. Istovremeno se veoma trudi da svoju Sekundarnu ličnost potpuno prilagodi datoj situaciji, a ta mimikrija može da ode tako daleko da i u sitacijama prevazilaženje ega simulira sopstveno nepostojanje.

Da, srela sam par čudaka koji su tvrdili kako uopšte nemaju ego, dok je njihov ego bio zapravo veliki kao planina i video se mnogo jasnije nego kod običnih smrtnika.

Nije se mogao videti jasnije, da si i te čudake posmatrala kao obične ljude. Ovako je sama njihova izjava da nemaju ego učinila da izoštriš fokus sopstvene percepcije, tražeći tragove (ili čak celinu) ega u njima i naravno da si ga nalazila. Oni jesu nešto učinili sa svojim egom, u cilju njegovog minimiziranja, ali tvoja fokusirana pažnja deluje kao mikroskop: uvećava do najsitnijih detalja ono što želiš da sagledaš.

Dvojica, kojih sam se upravo setila, deluju prilično bezbojno, nekako mlitavo, a u svakom slučaju smešno. Zato sam i rekla da su čudaci. Zar je takav "imidž" neophodan?

Nije neophodan na takav način, mada čovek zaista oslobođen ega deluje nekako mekano i nežno, dok drugi pogled na njegovu energetsku strukturu pokazuje izuzetnu snagu koja leži iza. čovek oslobođen ega zrači na neki poseban način, jer zrači sopstvenošću, a ona je, ma koliko poticala iz iste suštine, uvek jedinstvena i nova, različita od bilo čega drugog. Čovek bez ega je nepodeljen, ali čovek se oslobađa ega Sekundarne ličnosti koji prezentuje lažnu sliku, ego kao fokusirani razum mora da postoji, a to je ego Primarne ličnosti. Možda te je upravo to prevarilo kod te dvojice, uočila si postojanje ega, ali kojeg?

Mislim da se nisam prevarila, ali ko zna. Po mom mišljenju čovek oslobođen ega ne treba to da potencira kao činjenicu. To bi bilo isto kao kada bi svaka moja treća rečenica bila: ja imam ruku (ili nogu ili bilo koji drugi deo tela).

Da, u pravu si. Svako potenciranje bilo čega u svom korenu sadrži laž koja teži da postane istina. Oni su jednostavno bili opsednuti idejom da mogu da se oslobode ega Sekundarne ličnosti, pa su pod opsesijom neprekidno govorili o tome, u nadi da će im se namere jednog dana i ostvariti.

Zašto bi bilo ko uopšte pokušavao da se oslobodi dela sopstvene svesti? Čemu tolika larma i toliki uzaludni pokušaji?

Stvar je u osvešćivanju sopstvene svesti i ukidanju podvojenosti, zadržavajući pri tome jednostavnu crno-belu logiku kao neophodan instrument svakodnevnog življenja. Svest je čoveku data radi spoznaje sopstvenosti, ego se pojavio kao rezultat odvojenosti i od drugog čoveka i od same prirode. Malo dete ima svest ali je nije svesno. Svest o svesti je ego, a obzirom da funkcija posmatranja zahteva i objekat i subjekat, odnosno posmatrača i posmatrano, logična je prvobitna podela na ja i ti. Međutim čovek, prinuđen da se stara o opstanku sebe i sopstvene porodice, veći deo svesti usmerava na svet oko sebe, nego na sebe samog. To je ispravna upotreba sopstvene svesti, ali samo u onoj meri u kojoj je to neophodno. Ostatak vremena trebalo bi utrošiti samo na samoposmatranje i analizu sopstvenih iskustava kroz odnose sa drugim ljudima. Međutim, civilizovano društvo postavilo je sijaset nepotrebnih ograničenja kroz sopstvenu kolektivnu sliku sveta, tako da je čoveku veoma malo vremena, a i mogućnosti, ostalo da se bavi samim sobom. No, ovo može da bude i dobar izgovor za sve civlizovane ljude, koji smatraju da su sasvim u redu, jer niko ne može da te spreči da posmatraš sebe, sećajući se nekih situacija, dok recimo čekaš autobus.

Problem sa egom je nastao kada je čovek bio prisiljen da se prilagodi drugom čoveku, bilo kojom metodom ili zbog bilo kojeg razloga. Stvaranje kolektivne slike sveta bilo je stoga neophodno da bi svaki pojedinac u društvu imao model po kome treba da se oblikuje. To je naravno uzrokovalo već pomenutu podelu na Primarnu i Sekundarnu ličnost, a ego Sekundarne ličnosti postao je čuvar pravila igre. Problem je takođe nastao zbog poređenja, prvobitno poređenja sa važećom slikom sveta, a kasnije i poređenja sa drugom svešću, odnosno sa drugim čovekom. Tako je nastala sujeta na sopstveno postignuće i zavist na tuđi uspeh. Sve su to manifestacije ega Sekundarne ličnosti, koji zbog nesaglasja stalno ulazi u konflikte, pa čak i ratove. Zbog toga je neophodno raditi na njegovom uklanjanju.

U "Igri svesti" si rekao da je "sujeta štit lažnom ispoljenju". Često se setim te rečenice kao definicije uvek kada sam sujetna zbog nečega.

U "Igri svesti" nismo pravili jasne podele, čak smo i Primarnu i Sekundarnu ličnost pominjali samo u tragovima. Podele su neophodne radi lakšeg snalaženja u nekoj oblasti, bilo materijalne, bilo nematerijalne prirode, a baziraju se na principu jednostavne logike.

Sujeta jeste štit lažnom ispoljenju jer dolazi iz ega Sekundarne ličnosti, koji se svim silama trudi da sačuva prisilno naučene norme, koje ne moraju uvek da budu istinite. Slika sveta jeste lažno nametnuto viđenje pojedincima od strane određene grupe ljudi, jer svaka zajednica ima svoja pravila, ali je istovremeno neophodan faktor, jer definiše dogovorene vrednosti radi lakšeg življenja. Ona je i dobra i loša, sve zavisi kako se upotrebljava, kao i sve drugo uostalom.

Sujeta nastaje kao proizvod zadovoljstva zbog iskonstruisanog uspeha - postignuća u sopstvenoj svesti. Ego pri tome vrlo dobro zna da je to dostignuće potpuno besmisleno, sa aspekta Primarne ličnosti, ali pošto zadovoljava norme okruženja, trudi se da zadrži sopstvenu važnost. Ukoliko neko pokuša da ospori važnost, iz bilo kog razloga, ego kreče sa pobunom - koja prerasta u uvredu - da bi sačuvao lažnu vrednost. Nasuprot tome, ukoliko je postignuće zaista važno i ugrađeno je u samu Primarnu ličnost, kao i u slučaju nepodeljene ličnosti, svaki pokušaj osujećenja datog postignuća izazvaće samo duboki, unutrašnji osmeh. Takav čovek zasigurno neće biti povređen, jer ima neprikosnoveni unutrašnji osećaj da je to to.

Znači, ego je u stalnom konfliktu sa okolinom?

Na neki način da. Sve dok mu se drugi ljudi ne opiru ego (čovek) je smiren i zadovoljan. Ovo je još jedan razlog zašto čovek teži za vlašću, jer tada drugi ljudi neće smeti da mu se opiru i protivreče drugačijim mišljenjem, a on će ostvariti zadovoljstvo.

Strašno je kada čovek jakog ega Sekundarne ličnosti zadobije moć nad ograničenim brojem ljudi. Imam taj slučaj u praksi.

Takav čovek zaista postaje tiranin, ako mu pridaješ preveliku važnost, što znači da si ti ta koja mu daje objektivnost i značaj. U ovom slučaju on je zaista važan, jer reč je o tvom poslodavcu od koga ti zavisi egzistencija. Zbog osnovne strukture njegove svesti ovo možemo slobodno i pisati i objaviti, zato što on u svojoj oholosti neće pročitati tvoju knjigu.

Međutim on može da bude i blagodet za tebe, sve zavisi iz kog ugla posmatraš stvar, odnosno u koje svrhe ga upotrebljavaš. Ukoliko pokušaš da se otvoreno ili prikriveno sukobiš sa njim biće to sukob dva ega, a obzirom da je moć (novac) na njegovoj strani, ti svakako gubiš. Stoga nemoj ni da pokušavaš da ga ubediš da nisi maloumna i da svoj posao poznaješ bolje od njega. Njegov fokus percepcije je izoštren samo na upoređivanje sebe sa drugim ljudima. Slab eho Primarne ličnosti, koja je zbog dugogodišnjeg potiskivanja skoro zakržljala ali ipak još uvek postoji, neprekidno ga podseća da je čitav njegov život velika farsa i kao takav potpuno je promašen. Međutim, on ima novac i mogućnost da svoje bogatstvo još više uveća, samim tim ima osećaj da je Bog, a kao Bog on sve najbolje zna. Zato nemoj uzalud trošiti reči i vreme uveravajući ga da nije u pravu. Bilo kojim sukobom ili pokušajem da ga uveriš u bilo šta, ti samo ojačavaš ego sopstvene Sekundarne ličnosti.

Ali, u pitanju je poštovanje zakonskih propisa!

Ipak je tvoje knjigovodstvo samo dogovorena slika sveta, gde je istinito samo ono što piše na papiru. Čudi me da još nisi počela da serviraš papire na kojima piše "jutarnja kafa".

Toliko blesava ipak nisam.

Ne, već to pokazuje fleksibilnost slike sveta. Ti znaš da je to samo papir sa nekim podacima koji pokazuju neku poslovnu promenu, ali ipak mu veruješ jer je zakonom tako propisano.

Ne skreći sa teme, molim te. Baš si me zainteresovao izjavom da on može da bude moja blagodet. Kako to, jer nisam jedina koja je u konfliktu sa svojim poslodavcem.

U svojoj preteranoj samovažnosti, jer njegov ego neprekidno to potvrđuje kroz sticanje velike količine novca, on ima osećaj svemoći. Njegov ego je "naduvan" jer i kada se trudi da bude tolerantan, to je samo u svrhu očuvanja i ojačavanja postojeće slike o sebi.

Tako "naduvani" ego čini ga karikaturom od čoveka, ali u preteranoj samozaljubljenosti, koja se manifestuje kroz osećaj lične moći, on nije u stanju da sagleda šta je napravio od sebe. Blagodet za tebe je ako zaista uvidiš da je takav. Međutim, ako svoje ispravno viđenje "upakuješ" u osećaj prezira ili gađenja prema kreaturi koju posmatraš, upašćeš u zamku sopstvenog ega koji, poredeći se sa njim, kaže: "Vidi kako sam ja bolja od tebe, ja sam duhovna a ti si obični, smrdljivi zemaljski stvor." Takvim stavom sopstvene svesti samo ojačavaš svoj ego, a dalji razvoj događaja neminovno će odvesti u pokušaje da mu i dokažeš da si ti bolja, jer on poseduje samo (!) materijalno bogatstvo, dok si ti bogata duhom. I, pod pretpostavkom da tvoja duhovnost služi još nečemu osim tebi samoj, šta dalje sa tim? To je kao takmičenje između ribe i ptice, ko je bolji i uspešniji. Besmisleno, zar ne?

Znači, treba da budem neutralna?

Distancirana, a samim tim i neutralna. Da bi to postigla moraš da budeš svesna u svakom trenutku da je to što on radi samo prezentacija ega, samo igra svesti da se prikaže sostvena samovažnost. Ako odreaguješ bilo kojim emocijama i ti sama se uplićeš u istu igru, što će se samo završiti novim konfliktima, koji opet dolaze iz povređenog ega. Budi jednostavno svesna da je sve samo igra svesti, igra ega i sve će izgledati mnogo jednostavnije.