20.05.2013.

Konvencije


Trudim se uprkos znanju o tome da ne treba da se trudim. Znanje je samo mehaničko znanje, intelektualna začkoljica, varka da nešto znam, jer da zaista znam da ne treba da se trudim, to znanje bi imalo efekta. Ovako ga nema.

Razapela sam samu sebe između toga da nastavim istraživanje i toga da se odmorim. Nastavljanje istraživanje je možda više zbog načina trošenja energije, nego zbog istinske potrebe, ali umesto da prizemljim energiju, ja sam od sebe napravila kabl visokog napona. Što se više trošim sve više energije imam. Vidiš li koliko sam se raspričala?

Vidim, i to je dobro. Možda kažeš i nešto pametno.

Baš si "pametan".

Probuđenje je još jedan od naziva za pročišćenje energetskih kanala. Stoga je sasvim normalan pojačan priliv energije. Ta pojačana energija dodatno proširuje vidik pa su uvidi češći i značajniji.

Htela bih da donekle zaokružim temu "Bespomoćnost". Prirodno uzrokovanu bespomoćnost smo razjasnili. A šta je sa društveno uslovljenom bespomoćnošću?

Ovde je stvar mnogo složenija, mada je i mnogo lakša za razrešavanje, upravo zbog veštački stvorenih ograničenja. Čovek je sociološki uslovljen što znači da se od malih nogu vaspitava da poštuje određene norme i kriterijume a sve su to dogovorene kategorije.

Uljudno ponašanje, kulturno ponašanje je prenaglašeno veštački okvir ispoljenja, koga svi moraju da se drže. Prirodna razmena energije spontanim emocijama, jer upravo emocije usmerene prema nekome ili nečemu stvaraju energetski kontakt, pretvorena je u konvencionalno pozdravljanje pri susretu, uz obavezan radostan osmeh. Ako bi ti neko rekao "dobar dan" nabusito, ljutito ili sa agresivnim stavom, ti bi se sasvim logično upitala šta nije u redu sa njim. Ne bi se upitala: šta nije u redu samnom, kada se čudim nepoštovanju konvencija. A i sama si svesna kako veštački nameštaš osmeh uz pozdrav poznaniku u prolazu.

Ljudi imaju potrebu za razmenom energije sa drugim ljudima iz svog okruženja i to svakako treba da čine. Svaki osećaj simpatije ili naklonosti stvara energetski kontakt. Osećaj odbojnosti ili nezainteresovanosti s jedne strane dovoljan je da do kontakta i ne dođe. Ali to nije razlog da moraš svakome čiji ti je lik poznat u prolazu da uputiš energiju ljubaznim javljanjem.

Znači, ovaj vid razmene energije se forsira po svaku cenu.

Telesni mirisi predstavljaju modifikaciju ispoljenja lične energije, jer i miris tela je nešto što je jedinstveno kao i boja glasa ili otisak prsta. Miris tela sagovornika nepogrešivo odaje njegovu ličnu notu i direktno utiče na privlačenje ili odbijanje kontakta. Međutim, konvencije su mirise proglasile nepoželjnim, kako ne bi dolazilo do otvorenog odbijanja kontakta između dve osobe koje se ne uklapaju, a čiji je kontakt potreban, opet zbog društvene uslovljenosti. Zato je na scenu stupila hemija, sa čitavom lepezom mirišljavih preparata za uništavanje prirodnog. Hemijska industrija je otišla toliko daleko, da je počela da uništava fizički deo prirode pa čak i ozonski omotač, ali nećemo o tome. Tu su ekolozi da sprečavaju posledice a ne uzroke.

Proglašavanje smrada - jer ljudsko telo smrdi - nepoželjnim, je direktan napad na evoluciju Duha. Čovek koji želi samo da miriše u stvari želi da postane biljka, jer jedino biljke mirišu. Kretanjem ka višem evolutivnom obliku, što će reći smrću, biljke trule i šire smrad oko sebe. Životinje takođe smrde, ali ljubitelji životinja i vlasnici kućnih ljubimaca svesno ignorišu ovu činjenicu ili pokušavaju, ako je to moguće, da svoje kućne ljubimce pretvore u biljke, kupajući ih u mirišljavim šamponima.

Znači li to da ne treba koristiti sapune i parfeme?

Ipak ne znači to. Nikada nisam rekao da se protiv konvencija treba pobuniti već da ih treba samo shvatiti. Pobuna protiv nečega je samo promena šablona, a ne i oslobođenje od njih. Jedino razumevanje dovodi do prevazilaženja uslovljenosti, tako da možeš i dalje da se ponašaš na stari način, ali mu više ne robuješ.

Sećaš li se kako je mačka bila užasnuta mirisom parfema? Miris je bio krajnje prodoran i krajnje neprirodan, jer nije mirisao ni na šta prirodno. Na smrad recimo, mačka neće reagovati tako žestoko, osim ako i on nije izuzetno prodoran zbog jake koncentracije isparenja. Miris tvog znoja, na primer, neće joj smetati, dok će na taj isti miris ljudi oko tebe, u autobusu na primer, reagovati sa negodovanjem. Upravo ta reakcija negodovanja je društveno uslovljena. Stoga, ako ovo shvatiš koristićeš parfem i dalje, ali nećeš se osećati nelagodno ako nekada zaboraviš da ga upotrebiš a trebalo je.

Izgleda da je čitavo životno ustrojstvo zasnovano na konvencijama.

Skoro sasvim. Potrebna je veoma visoka budnost da bi se sagledali svi ograničavajući faktori koji čoveka drže u ropstvu, čineći ga potpuno bespomoćnim.

Bespomoćnost je čak postala manipulativna kategorija, koja se deli na otvorenu i prikrivenu manipulaciju drugim osobama.

Otvorena manipulacija bespomoćnošću naziva se bon-ton. Po njemu, žene su toliko slabe i bespomoćne da im treba otvoriti vrata, sipati piće, zapaliti cigaretu, pridržati kaput. Ako odbiješ ponuđenu ljubaznost, jer to možeš i sama da uradiš, partner će se osetiti zbunjenim, naročito ako je neko nov, ko te ne poznaje dovoljno. Akcija koja treba da te učini bespomoćnom, makar samo u igri zvanoj bon-ton, vratiće se na aktera i on će se za trenutak zaista osetiti bespomoćnim. Ovo je bio odličan primer kako pobuna protiv šabloma dovodi samo do promene šablona, u ovom slučaju promene uloga.

Ovo je zaista lepo objašnjeno, ali ako budemo objašnjavali svaki pojedini segment utrošićemo besmisleno mnogo vremena i pri tome ćemo razjašnjavati samo posledice. Zašto su stvorene konvencije?

Zbog energetske razmene. Jedina prirodna stvar među ljudima je razmena energije, sve ostalo je veštački stvoreno čime su ljudi prinuđeni da sa svima razmenjuju energiju. Doduše, upravo ta primoranost na davanje dovela je do izveštačene ljubaznosti, nepoverenja u sopstveno okruženje kao i do poželjnog ponašanja. Čovek se ponaša na društveno poželjan način da bi bio prihvaćen od strane okoline, odnosno da bi tim istim prihvatanjem dobijao energiju od drugih ljudi. Zato su svi "srećni" kada se vide i razdragano se pozdravljaju, želeći jedno drugome dobar i uspešan dan. Rukovanje pri susretu je direktan način prenosa energije a ljubljenje predstavlja još jači energetski kontakt, jer uključen je i miris one druge osobe, kao veoma jak energetski agens.

Šta ako se neko ipak pobuni protiv prisilnog davanja energije?

Njemu sledi izolacija, bilo da se sam povuče u neku pećinu, što je poznat slučaj ili ga društvo izoluje neprihvatanjem, odnosno uskraćivanjem sopstvene energije. I jedan i drugi teško mogu da se vrate nazad posle povlačenja. Naravno, ukoliko požele da se vrate.

Može li čovek da opstane bez energije okruženja?

Naravno da može. Energija drugih ljudi nije neophodna za život kao energija koja se akumulira putem hrane, spavanja ili svetlosti. Drugi ljudi prvenstveno služe za prikupljanje iskustava, čime se obogaćuje svest. Pošto su emocije parametar za određeno iskustvo one istovremeno služe i kao kanal za prenos energije. I kao što cveće mirisom privlači insekte, radi oplođenja, tako emocije privlače ljude jedni drugima da bi proces oplođenja svesti bio sproveden. Fantastičan izum, zar ne?

Ako bi stvar konačno rezimirali onda bi bilo ovako: Čovek je bespomoćan jer uhvaćen u mrežu prirodnih i društvenih uslovljenosti, nema ni malo slobode da dela na sebi svojstven način. Jedini put u slobodu je razumevanje procesa, nazvan osvešćenje, što u stvari znači spoznaju procesa dešavanja odnosno spoznaja sebe.

Možda nisi baš najbolje definisala stvar, ali u principu si u pravu. Uostalom, ko je shvatio prethodni tekst shvatiće i tvoj rezime. Najvažnije je da ipak ti shvatiš (ovo TI odnosi se na svakoga ko čita ove redove) jer postoji samo jedna svest - tvoja svest.


Нема коментара:

Постави коментар

Ukoliko želiš da komentarišeš postani član ovog Bloga. Sva pitanja su tu da bi smo na njih dobili odgovor :)