Kako da privučem novac u svoj život?

Imam jedan gorući problem, kada je lična slika sveta u pitanju, a to je novac. Kako da ga imam dovoljno?

O... otkrila si nešto novo? Zar poznaješ osobu koja ima dovoljno novca? Ne mislim pri tome na škrtice, oni imaju dosta ušteđenog novca ali se ponašaju kao siromasi, tako da se ne razlikuju mnogo od onih koji zaista nemaju. Da ponovim pitanje: poznaješ li osobu koja ima dovoljno novca?

Mmmm... ček da se setim... Znam! ali samo jednu, u mnoštvu ljudi koji me okružuju. Svi se uglavnom vajkaju kako je ovo zemlja Srbija i kako se teško živi...

U pitanju je Kolektivna slika sveta, koju su mnogi ugradili u Ličnu sliku sveta. Nemaština je zaštitni znak ovog naroda, ali samo kroz razgovor.

Ovo je bogata zemlja i ovde žive bogati ljudi. Znam da se sada nešto duboko u tebi ne slaže sa ovom izjavom ali budi malo strpljiva, objasniću ti. Kolektivna slika sveta u Srbiji otprilike izgleda ovako:

1. Život je težak

2. Ako misliš da život nije težak već da je veoma jednostavan i lak onda si težak neradnik i lenština

3. Rad je muka. Svaki rad.

4. Ako se nisi namučio - nisi dobar domaćin. Ako se nisi žrtvovala (potisnula svoj lični život) onda nisi dobra majka i nisi dobra domaćica.

5. Ako se ne ponašaš u skladu sa napred popisanim postulatima proglasićemo te za nepoželjnu osobu i izopštiti iz društva.

6. Ako neprekidno ne ponavljaš kako je život težak i kako se jedva sastavlja kraj s krajem, prikačiće ti se sva četiri prethodno nabrojana postulata u negativnoj konotaciji i neprekidno će te podsećati gde ti je mesto, kao osobi nižeg ranga, što je objašnjeno pod 5.

Ta osoba, koju si pomenula, da li je omiljena u društvu?

Pa... ne znam. Gde god da se pojavi on ulazi kao da je vladar sveta a čini mi se da su svi koji ga okrućuju snishodljivi prema njemu. Ulaguju mu se u iščekivanju neke koristi od njega, ne bih rekla da ga vole.

Ja ću ti reći: ne vole ga. Ne vole ga jer nije pristao na Kolektivnu sliku sveta o tome da je život težak i da je svaki pošten čovek neminovno siromašan. On puno radi ali nikada ga nisi čula da govori o tome da je rad težak i da se on silno muči da bi zaradio "crkavicu" od par hiljada evra mesečno.

Pa to nije crkavica!

Nije, ali ne možeš biti sigurna da li još neko iz tvog okruženja zarađuje slično, jer svi ostali se žale na nedostatak novca, jedino on ne govori o tome.

Dakle; poenta LIčne slike sveta je u tome da budeš zadovoljna životom koji vodiš i da se ne jadaš neprekidno kako je život težak i kako nemaš dovoljno... novca, ljubavi, vremena... čega god.

Da se podsetimo: Lična slika sveta je model, veštački stvoren model kroz koji doživljavaš sopstveni život. LIčnu sliku sveta si počela da formiraš u najranijem detinjstvu kroz učenje (vaspitavanje) o tome kakav svet jeste i kako treba da se ponašaš u tom svetu. Da se razumemo, nema ničeg lošeg u Ličnoj slici sveta kao ni u Kolektivnoj slici sveta. To su samo instrumenti razuma za lakšu orijentaciju u svakodnevnom. Kolektivna slika sveta je dogovoreni skup pravila ponašanja jedne zajednice radi lakše komunikacije, jer mnogo toga se podrazumeva kada je ponašanje i ophođenje prema drugim ljudima u pitanju. Odličan primer za to su deset božjih zapovesti: ne laži, ne kradi, ne čiti preljube itd.

Vratimo se na temu novac-nemaština-bogatstvo. O tome sam zapravo htela da razgovaramo. Slažem se s tobom da je kolektivna slika sveta svakog Srbina: nisi domaćin ako se nisi dobro namučio. I ne slažem se sa takvim stavom.

I ne treba da se složiš. No, problem je u tome što se taj stav neprekidno i svakodnevno ponavlja u zavijenoj i prikrivenoj formi i što ga je ogromna većina prihvatila kao sastavni deo lične slike sveta.

Sećam se svog zgranutog uvida kada sam pogledala u novčanik i videla da je potpuno prazan, a do plate je bilo još nedelju dana. Sledeći uvid je bio: osećam se normalno jer nemam novac. Mislim da je to bila Arhimedova tačka u mojoj svesti, znaš ono "dajte mi oslonac, pomeriću zemlju". Neću da se osećam normalno zato što nemam!

Da, uvid ti je bio sjajan. Odrasla si u porodici gde se reč "nema" i "nemaština" stalno provlačila u razgovoru. Nemaština i siromaštvo su postali sastavni delovi tvoje slike sveta. Zato si uvek, kada si imala mnogo više nego što ti treba, neumereno trošila. Htela si da se oslobodiš viška novca, jer tvoja slika sveta zahtevala nedostatak i nemaštinu. To što si gomilala materijalno za tebe nije bio znak bogatstva, uslovno rečeno. Tvoj fokus je bio usmeren na novac i na osećaj "nemam". Dakle: osećam se normalno iako sam u panici jer nemam novac.

Prvo što treba uraditi u promeni svoje lične slike sveta je osećaj "nemam" pretvoriti u osećaj "imam". Uzmi magnet za frižider, bilo koji, prefarbaj sliku na njemu ili ga prelepi nalepnicom i na njemu napiši "imam". Frižider je odlično mesto za taj natpis jer svaka osoba nekoliko puta dnevno prilazi frižideru i kad god priđeš videćeš "naredbu" - imam!

Dalje, uzmi jednu posudu, šatulu ili slično i u nju počni da ubacuješ sitan novac koji ti ostane u novčaniku posle kupovine. Ubacuj kad god se setiš ali nemoj da brojiš koliko tu ima. Neka to budu "pare nebrojane", kako je inače odomaćen izraz u srpskom jeziku. To će ti učvrstiti osećaj "imam", koji je generalno vrlo bitan.

I ono najvažnije: izbaci reč "nemam" iz svog rečnika. Kada ti dete zatraži novac uvek mu daj onoliko koliko smatraš da treba da mu daš. Sto dinara ili hiljadu dinara, nebitno je. Ako racionalno nisi u situaciji da mu daš više, jer treba živeti od nečeg do sledeće plate, daj mu koliko možeš i reci: "ovoliko mogu da ti dam", umesto da mu kažeš: "nemam, znaš li ti koji je datum?".

U Bibliji je zapisano: traži i biće ti dato. Ako uporno ponavljaš da je život težak i da je opšta besparica i da nemaš, ti zapravo tražiš takvu situaciju za sebe. Tražiš da ti je život težak i da nemaš. I Univerzum ti obilato daje upravo ono što tražiš: nemaštinu.

Već vidim svoje sagovornike, kojima ovo pokušavam da objasnim, kako grčevito brane svoje stavove i kako mi objašnjavaju da stvarno nemaju.

Nastavi da pričaš. Ali samo onom ko hoće da te čuje. Te što brane svoje stavove o nemaštini ostavi da žive svoj život, onako kako su ga izabrali.