26.05.2013.

Vreme


Nova godina je došla. Doduše, uvek i dolazi, hteli mi to ili ne, ali ova je posebno neobična: dvehiljadita. Srećna nova.
           
Srećan ti nov podeok u večnosti. Prvi januar ti dođe kao mehanička podela na period, pa čestitati novu godinu je kao čestitati metru, ili nekoj drugoj mernoj jedinici, na novom milimetru. No, poštujmo konvencije.
            
Ne volim konvencije.
           
Znam da ih ne voliš, ali ipak ih ne samo poštuješ nego i voliš, na jednom površnijem nivou. Ponoćni ritual dočeka nečega što će sasvim sigurno doći i bez pompe, predstavlja konvenciju koju voliš, na primer. Od dočeka Nove godine uvek očekuješ nešto što nikada ne dobiješ i uvek se osećaš neispunjeno.
             
Šta ja to očekujem, kada si mi već pružio šlagvort za pitanje koje nikada jasno nisam postavila?
             
Očekuješ ostvarenje šarene laže. Dok si bila mala čekala si Deda Mraza sa poklonima, čekala si radost. Deda Mraza nikada nisi videla, jer zaspala bi, ali radost te je uvek čekala ujutru, sadržana u poklonima ispod jelke. Sada si odrasla, znaš da Deda Mraza nema ali ostalo je iščekivanje radosti. Ti jednostavno očekuješ da te u ponoć oblije osećaj velike radosti, tek onako i naizgled iznenada, a taj osećaj nikada ne doživiš upravo zato što se trudiš da ga doživiš.
          
Šta je Nova Godina?
             
Konvencionalno dogovorena kategorija preseka nepostojećeg, čime ono postaje stvarnost. Da je Nova godina kosmička i samim tim univerzalna zakonitost, bila bi obavezna za sve narode i uvek bi bila ista. Ovako, svaka civilizacija ima svoju novu godinu, koje počinje u dogovoreni dan. Jevreji imaju svoj datum za novu godinu, Kinezi drugi datum, a ono što ti proslavljaš kao dolazak nove godine je hrišćanska kategorija.
            
Godina, kao odrednica vremenskog perioda, označava početak, odnosno završetak jednog ciklusa varijabilnog trajanja. Uzmi dolazak toplog vremena na primer: nekada dolazi u aprilu a nekada tek u junu. Fiksni termin, odnosno istovetno trajanje ciklusa odredio je tek čovek, odvajanjem svesti od nagona.
            
Vreme je kategorija svesti sa dvostrukom upotrebom. Prva je njegova praktična primena, iskazana kroz mehaničko merenje protoka putem časovnika i kalendara. Ova primena je funkcionalna: tog i tog datuma u toliko sati treba uraditi određenu stvar ili sresti određenu osobu. Druga upotreba vremena je u ličnom osećaju njegovog protoka.

Šta utiče na lični osećaj protoka vremena? Svi znamo da jedan minut držanja za ruku voljene osobe ne traje isto kao minut držanja vrelog predmeta u ruci. A sat u oba slučaja pokazuje protok od 60 sekundi. Šta je to u nama što meri vreme?
             
Primer koji si navela uopšte nije dobar, mada na prvi pogled izgleda da jeste. Ono što je zajedničko držanju za ruku ili vrelog predmeta je osećaj, u prvom slučaju izrazito prijatan u drugom izrazito neprijatan. Osećaj je protkan željom odnosno namerom - u prvom slučaju da se trajanje osećaja produži, u drugom da se skrati. Znači, u tvom primeru suština je namera trajanja osećaja koji je intenzivan. Znači, vreme je ovde samo mehanički faktor, suština je u nameravanju trajanja osećaja.
             
Da, ali ipak svaki čovek u sebi ima određeni merač protoka vremena. Nekome je dan dug, nekome kratak.
             
Individualni protok vremena se meri utiscima koji se primaju u vremenskom periodu.
            
Utisci su događanja koja svest opaža oko sebe. Ukoliko ima dosta novih utisaka, ako gledaš neki film ili si u nekom veselom društvu, tada će vreme prolaziti brže, jer tvoja svest ima utisak kontinuiteta, trajanja. Ako si u situaciji da nema nikakvog dešavanja oko tebe, ako nekog čekaš na primer, vreme će prolaziti sporije jer "put od tačke do tačke" utiska duži.
            
Kažu da je najteže raditi neki posao u kome nema ništa da se radi. Biti noćni čuvar, na primer. Put od jedne tačke utiska do druge, odnosno od jednog događaja do drugog je veliki, između nema dešavanja i stoga se stiče utisak da vreme jako sporo prolazi.
            
Znači, oni ljudi kojima je dan jako dug nisu imali ili umeli da ga ispune dešavanjima. Ljudi kojima brzo prolazi vreme imaju veoma dinamičan život, ispunjen raznim dešavanjima, pa makar to bio posao od koga žive.
             
Vreme je nematerijalno, a ipak je uobičajeno čuti izraz: "Nemam vremena".
             
"Nemam vremena" zapravo znači "nemam interesovanja za to". Čovek je sputan obavezama, koje se dešavaju u vremenu i zato ljudi ovu frazu prihvataju bez pobune. No, pored obaveznog utroška vremena na razne poslove koji su u funkciji opstanka čovekovog materijalnog ispoljavanja, uvek se ima još vremena za aktivnosti koje su prijatnost i relaksacija duha. Neko će posle posla otići kod prijatelja, neko će da legne da spava, neko će da čita knjigu ili pogleda neki film. Taj deo ličnog vremena čovek koristi onako kako želi, a ako za nešto ili nekog nema vremena, to jednostavno znači da za to nema volje.
            
S druge strane "nemam vremena" u poslovnom kontekstu znači da je jedna osoba na sebe preuzela previše obaveza koje ne može da obavi jer nema dovoljno dnevne lične energije za to.
            
Rešenje za raspodelu vremena, kao unutrašnju kategoriju svesti, je u preraspodeli po značaju. Ono što je značajno treba staviti u prvi plan svesti i uraditi ga odmah, ono što je manje značajno može se ostaviti za kasnije. Takođe, treba odvojiti važno od nevažnog, važno treba uraditi, na nevažno ne treba gubiti energiju i trud. Isto tako, treba odvojiti deo vremena za sopstvenu regeneraciju u smislu vremena koje se provodi u dokolici - aktivnoj ili pasivnoj. Jednom rečju, treba uspostaviti ravnotežu između vremena koje se provodi u aktivnom ili u pasivnom stanju. Pri tome, pod pasivnim stanjem ne podrazumevam samo spavanje. Pasivno vreme je svako ono vreme koje nam donosi relaksaciju, u kome nema obaveza niti prinude da se nešto obavi. To je vreme u koje utiske okoline primamo lako i opušteno, a u takvom "vremenu" vreme prestaje da bude značajna kategorija. I to je jedan mali delić slobode koji imamo. Iskoristimo ga da zaboravimo  na postojanje okova vremena koje nas sputava velikim delom života.



Нема коментара:

Постави коментар

Ukoliko želiš da komentarišeš postani član ovog Bloga. Sva pitanja su tu da bi smo na njih dobili odgovor :)