05.10.2013.

Meditacija je odustajanje od napora postojanja


Kada se osetim napetom, osećam kao da mi je u pleksusu vezan neki čvor. Meditacija taj čvor otpušta. O čemu se radi?

Meditacija, onda kada je potpuna, predstavlja odustajanje od napora postojanja. Postojanje, u smislu fokusiranja svesti, predstavlja napor, jer svest se skuplja u izoštrenu tačku, kojom percipira svet. To zahteva konstantno ulaganje energije, a Primarna svest je kontrolor koji životnu energiju usmerava prema centrima kojima je neophodna. To je kao električni uređaj koji je neprekidno na „stand by“.

U stanju meditacije energija je jednostavno latentno prisutna, svest je opuštena i bez usmerene pažnje. To je stanje čistog postojanja. Ovo stanje smiraja postiže se zaustavljanjem toka misli.

Da li se misli mogu potpuno zaustaviti?

Primarna svest je pokretač misli, odnosno misli su kretanje fokusirane svesti i zapavo predstavljaju „informatički servis“. Mislima se kontinuirano prenose (donose) informacije o okruženju. Na drugom nivou, kada nema događanja u okruženju, već osoba razmišlja o nekom događaju, misli kruženjem oko centralne teme donose određene zaključke, sabirajući ih u iskustveni materijal, koji se zaim zbira sa prethodnim iskustvenim materijalom koji je slične ili analogne prirode sa datim iskustvom odnosno događajem.

Sve ovo dešava se na primarnom planu svesti, može se reći na nesvesnom nivou, a životna energija služi kao pokretač.

Misli deluju kao neprekinuti tok unutrašnjeg dijaloga, međutim i ovde postoji pauza između dve misli, isto kao što postoji pauza u govoru, da bi se udahnuo vazduh. Pauze u govoru ne primećujemo, jer mehanizam slušanja ih jednostavno ignoriše, da bi se pratio tok izlaganja. Ukoliko bi smo obratili pažnju na te pauze u govoru izgubio bi se kontinuitet priče, odnosno teme. Isto pravillo važi i za tok misli. Ukoliko bi smo obratili pažnju na pauze između dve misli, kontinuitet misli bi postao raštrkan i prilično haotičan.

Tok kretanja misli je jedan od mehaničkih procesa, svaka misao je analogijom povezana sa svim drugim misima, tačnije sa svim drugim temama koje mogu da postoje u jednoj svakodnevnoj svesti. Kod spontanog razmišljanja, svaka pauza između dve misli nosi mogućnost da se analogijom pređe na neku drugu temu, koja na prvi pogled nema nikakve sličnosti sa prvobitnom temom. Hajde da pokušamo sa tvojom svešću kao primer. Počnimo sa rečju „krava“ a ti nastavi spontan tok.

Ok. Krava = livada = bele rade = fotografija sa bratom = crno bela fotografija = foto aparat = umetnička fotografija.

Eto, od reči „krava“ stigla si ličnim analogijama do umetničke fotografije. A mogla si da kreneš i drugim putem od iste reči.

Krava = seosko dvorište = krava je ogromna i plaši me = Tara i krava koja stoji na putu = oblak se pretvara u gustu maglu = strmina i potok = Tara je prelepa.

I tako u nedogled. Kada bi čitav sat pratila analogije koje proizilaze iz samo jedne reči, mogla bi da stigneš do najdubljih nivoa sopstvene svesti, naravno pod uslovom da sve analogije zapisuješ, jer pošto su sve istovremeno prisutne u tvojoj svesti, one nemaju poseban značaj, stoga se i ne pamte.

Analogijama smo stigli malo dalje od mog pitanja. Dakle, kako se može zaustaviti tok misli?

Jednostavno (ali ipak teško izvodljivo) treba uočiti pauze između dve misli, a onda se potruditi da ih produžiš. Ovo se može postići samo, jedino i isključivo u stanju meditacije, kada nema dotoka utisaka sa strane. Pokušaj da se izdvojiš iz toka sopstvenih misli tako što ćeš da ih posmatraš. Misli imaju svoju magnetsku privlačnost za svest, jer one zapravo oblikuju viđenje stvarnosti, pa će ti se veoma često desiti da te povuku u svoj tok i ti ćeš se potpuno uživeti u razmišljanje, zaboravljajući pri tome šta ti je bila prvobitna namera. No, najvažnije je da se ne uzrujavaš zbog toga, jer bilo kakvim emotivnim reagovanjem ti ćeš uliti dodatnu energiju u sam mehanizam razmišljanja i on će postati još jači i sve vie i dublje će te voditi u uživljavanje. Zato, kad god primetiš da si prestala da posmatraš sopstvene misli, jednostavno se vrati na početnu tačku i nastavi da ih posmatraš.

U početku ćeš mnogo češće biti uživljena u tok misli nego što ćeš ih posmatrati, ali zakoni priode su mehanizmi delovanja te iste prirode i važe i za svest, odnosno misli. Upornim pokušavanjem ili vežbanjem, ako više voliš taj izraz, izgradićeš nov mehanizam koji će se zvati „svest zaustavljenih misli“. U takvom stanju svesti moći ćeš da se opustiš i zaista odmoriš.

Vratimo se pitanju napetosti i meditacije. Primećujem da sam napeta i ujutru, kada se probudim.

Zato što razmišljaš i u snu.

Neko mi je rekao ili sam negde pročitala da u snu nema misli.

Taj neko je u zabludi,jer nije uspeo da shvati ni prirodu misli ni prirodu sna, već je na osnovu sopstvenih analogija doneo gotov zaključak, čime je stavio tačku na mogučnost daljeg zaključivanja. Tako uvek biva: zaključak o nečemu je završetak analize i konačna ocena.

Misli se nastavljaju i u stanju sna, tačnije, san predstavlja realizovane misli. Da se vratimo na već rečeno: posmatranje misli ima tendenciju da te povuče u svoj tok, a tada situacije proživljavaš ponovo u svojoj svesti sa ne manjom istinitošću nego u realnom dešavanju istih. Ono što ti označava da si bila uživljena u sopstvene misli odnosno da si sanjarila, je trenutak kada se umeša dnevna svest, skrećući ti pažnju na događanje koje se upravo dešava. U stanju snova nema dnevne svesti, jer nema ni objektivnih događanja, tako da se neometano uživljavaš u vizuelno oblikovan tok sopstvenih misli.

A kako onda imamo nelogične situacije u snovima?

Nelogične su sa aspekta dnevne svesti, kada se sutradan setiš detalja nekog sna. U snovima nema tog osećaja nelogičnog, osim osećaja blagog čuđenja kada se sklopi neka nemoguća situacija. U snovima takođe nema negacija jer snovi su veoma bliski stanju Primarne svesti.

Objasni mi onda logiku skorašnjeg sna, gde potencijalnog ljubavnika ocenjujem sa „ima oko sto kilograma živog mesa na njemu“. Kakve veze imaju seks i živo meso?

Velike veze, a analogija je duboko u iskustvenom materijalu tvoje svesti. Ponašanje muškaraca prema tebi, od ranog devojaštva, bilo je usmereno isključivo na tvoje telo (meso) a kasnije si ti njih počela da doživljavaš kao „meso za uživanje“. Logično, zar ne? Samo treba da znaš kojim putem treba da pratiš svoje analogije.









Нема коментара:

Постави коментар

Ukoliko želiš da komentarišeš postani član ovog Bloga. Sva pitanja su tu da bi smo na njih dobili odgovor :)